Filič

Filič je numinan, prvu votu na Katalog do Baroni do XII sekuja e pa na jena dokumend kralja Karla d’Angiò do novembra 1300. Crikva, za kako je, sa misli ke je bila činjena lu 1100/1200; do nonda je prominila veče jene vote, ma jesu još čuda stvari romaniki aš gotiki do vrima kada je bila ziđana prvu votu. Grad je se zva samo Filič; do lu1863 je se poča zvat San Felice Slavo aje ka bihu pur druge San Felice.

Na vrima fašista su ga zvali San Felice del Littorio, lu 1949 je poča se zvat kano sada. S Kručam aš s Mundimitram furmiva Minorandzu Kroatu do Moliza. Kroata su doli lu Moliz, kano na druge bane do l’Italije, na prije gošte do XV sekuja. Dop taramuta do 1456, na ove mista bihu malo čeljadi e na Dalmaciju sa stiskahu čeljade ke bižahu do Turki ke se širahu na one mista. Na jena list do 1541 do Kavaliri do Malte, ke bihu spodare ‘z Kruča, je pisano ke nonda, do malo godišti, su bi doli nike Ilirike ke su bi bili zrenjane do njihovi gradi, do Turki. Na Filič su hi čili ulist, lu 1518, Ettor aš Pard Pappacoda, ke bihu spodare do ‘nga feuda. Nijahi dokumenda za znat do kojoga mista su bi doli one čeljade. Milan Rešetar je pisa ke jezik kroat do Molisa je kano jezik ke se govore na mista ke sa nahodaju usrid dvihi riki Četina aš Neretva: iz nonde benja su doli Kroata iz Molisa.

Jezik kroat, ke one ke ga govoru zovu Na Našu, na Filič je Ambasciata Croata Roma se kundzerva dobro fino oklo lu 1950, kada je počela velka migracijuna. Čeljade si ga gredahu, iz vano gredahu druge. Na Filič, dža prije, su bi doli druge čeljade iz drugihi gradi, naveče iz Fossalto. Naveče čuda čeljadi, na Filič su bili dop gvere; lu 1951 bihu 1700. Pa su počali se manjit svedni doveče. Danas jesu malo veče do 500. Jezik Na Našu, ga poznaju još malo d’onihi ke sada jesu u grad. Grad se nahoda zgora jen’ga brda ke gleda kude rika Trinj, 546 m. navisok. Okulo se vidu mundanje do Molisa aš Majala e, kude mor, izole Tremiti aš mundanje do Gargana. Put, ke greda do crikve di kjaca, u ravno, dili grad e iz njega ruve se skinjivaju na ope dvi bane.

Na kjacu se nahoda ono ke biša palac dukin. Van grada, kude niče sunce, je Kapela Sti Filiča, protetor do grada. Ta crikva je čuda stara e, zgora vrat, je jena škrila pisana na jezik ebrajik. Druga crikva, Blažanica do Kaštaja, se nahoda na Kaštaj usrid jene dubrave na vrhu jenoga brda, izbane rike. Crikva je bila zidžena na prve godiste do lu mil e Novčjend, zgora zidi do kaštaja, ke je bi bija činjan jeno deset sekuli prvo. Je bila konsakrana lu 1921. Je udjena u zemlju e, za ulist, maju se skinit škale.

Se povidaša ke su bi činil ovi kaštaj ol grad, ke biša do monastera iz Montecassino, čeljade ke su bi dol iz Termule. Di Kaštaj je uzandza pokj prvidan dop Uzam.

Cenni storici e origine del nome